Prehrambena Industrija - Srbija

Vinski rat između Italije i Hrvatske

- Proseko protiv prošeka - 'vinski rat' između Italije i Hrvatske ponovno se rasplamsava, upozorava u članku austrijski dnevnik Die Presse.

Evropska komisija objaviće zahtev hrvatskih vlasti za registraciju tradicionalnog izraza "prošek" u Službenom listu EU, prenosi Indeks.

"Spremni smo da idemo na barikade"

- Pred ovom ludom odlukom EU spremni smo da idemo na barikade kako bismo na svaki mogući način branili italijanski proseko, jer svima mora biti jasno da je jedini pravi proseko onaj koji je napravljen u našoj severnoj Italiji, rekla je italijanska evroparlamentarka Mara Bicoto u saopštenju za medije ove nedelje.

U sledeća dva meseca, u kojima rokovi za prigovore i pritužbe teku pre konačne odluke Evropske komisije, evrozastupnica Severne lige Bicoto najavila je "ogorčenu borbu za kvalitet proseka i poslove hiljadu ljudi".

Zagreb je u Briselu započeo postupak za međunarodno priznanje imena svog dalmatinskog slatkog vina prošek. Hrvatska je već zatražila priznavanje izraza "prošek" nakon ulaska u EU 2013. godine, no, to je Brisel tada odbio zbog snažne sličnosti s italijanskim "proseko". Sada Hrvatska ponovo pokušava, što u Italiji izaziva oštre kritike.

Kritike iz Italije

- Odluka Evropske komisije o priznavanju zaštićene oznake geografskog porekla hrvatskog vina prošek je pogrešna. Ministarstvo poljoprivrede već se izjasnilo protiv tog priznanja i upotrebiće sve relevantne argumente kako bi odbilo zahtev Hrvatske za registraciju, poručilo je u saopštenju italijansko Ministarstvo poljoprivrede.

Luka Zaja, predsednik Veneta, severnotalijanske regije u kojoj se proizvodi proseko, protestovao je protiv odluke Evropske komisije.

- Evropa ne brani identitet svojih teritorija, rekao je Zaja.

Italija je pre mnogo godina na evropskom unutrašnjem tržištu zaštitila svoj proseko. To znači da se vina s istim ili sličnim imenom ne mogu prodavati u EU ako ne dolaze iz regije Veneto.

Hrvatska inicijativa u korist prošeka napad je na naš proseko, koji se najviše izvozi na svetu, ali i najviše oponaša, navodi se u pismu italijanskog poljoprivrednog udruženja Koldireti (Coldiretti).

Italija je već izgubila od Mađarske

Italijanska vlada se poslednjih godina borila za zaštitu identiteta proseka. Brdsko područje Severne Italije u kojem se proizvodi proseko vlada je u Rimu proglasila posebnim područjem (DOCG) 2009. godine.

Brda Koneljano i Valdobijadene u severnoj italijanskoj pokrajini Trevizo, gde se pravi proseko, proglašeni su UNESCO-ovom svetskom baštinom.

Rat između proseka i prošeka podseća na neke sporove oko zaštitnih znakova u EU, poput sira i kobasice "Krainer", odnosno kranjske, između Austrije i Slovenije.

Furlanija-Julijska krajina izgubila je spor oko naziva vina "tokaji" protiv Mađarske. Mađarski vinari uživaju evropsku zaštitu za svoj brend tokaji. Od tada se italijanski tokajj naziva samo "friulano", prema svojoj matičnoj regiji na granici s Koruškom.

Picula: "Smirimo tenzije"

Ovom se temom bavi i evrozastupnik SDP-a Tonino Picula.

- Iako od dela italijanskih političara možemo čuti dosta uznemirujuće poruke o njihovim planovima u navodnoj zaštiti proseka, zaista je važno da smirimo tenzije, poručuje Picula.

Zaštita tradicionalnih proizvoda je standardizovani postupak, kakve zemlje članice EU kontinuirano sprovode, prvo na nacionalnom nivou, a zatim i na nivou Unije.

Reč je o strukturiranom dijalogu koji Evropska komisija na dnevnom nivou vodi s brojnim članicama Unije, te nije reč ni o kakvom neuobičajenom procesu, kaže ovaj evrozastupnik.

- Nedavno sam s poverenikom EK za poljoprivredu Janušem Vojčehovskim održao sastanak na kojem sam imao priliku da mu predstavim naše argumente za zaštitu prošeka, rekao je Picula.

Ulaze u najvažniju fazu u procesu zaštite

- Zato me je posebno razveselila vest od pre nekoliko dana, kad je poverenik Vojčehovski u svom odgovoru italijanskim kolegama u Evropskom parlamentu istakao kako će Komisija hrvatski zahtev za zaštitom prošeka staviti u Službeni bilten Evropske unije, čime proces zaštite ulazi u svoju najvažniju fazu. No, posebno je značajno što je poverenik Vojčehovski istakao kako homonimija, odnosno sličnost naziva nije dovoljna za odbijanje prijave za zaštitu tradicionalnog naziva proizvoda, a što je jedan od talijanskih argumenata protiv zaštite prošeka, kaže.

Kako je prošek tradicionalno hrvatsko desertno vino koje se od prosušenih bobica grožđa sorti bogdanuše, maraštine i vugave proizvodi u centralnoj i južnoj Dalmaciji i nema nikakve sličnosti u ukusu, vrstama grožđa, ni tehnologiji proizvodnje s italijanskim prosekom, jasno je kako nikakva sličnost naziva u izgovoru ne može potrošače dovesti u zabunu, smatra Picula.

-Na kraju, treba podsetiti i zašto nam je važna zaštita prošeka: zaštita tradicionalnih proizvoda proizvođačima omogućava zaštitu intelektualnog vlasništva, kvaliteta i reputacije u smislu zaštite od imitacija, okuplja proizvođače i podstiče ih na zajednički nastup na tržištu, te podstiče ruralni razvoj, s čim i Hrvatska ima dobra iskustva. Uz to, omogućava i postizanje bolje cene proizvoda, zaključuje Picula.